Hod po tananim nitima
Mi u “Čukarici”, u radu sa predškolskim i školskim grupama, najveću pažnju posvećujemo aktivnostima i igrama koje utiču na socijalizaciju i emocionalni razvoj dece. To su procesi koji traju i unose promene u živote mališana onom brzinom i redom koji je primeren njihovom uzrastu.
Po rođenju dete je okruženo i žaštićeno najbližim članovima porodice, ali rast i razvoj vremenom ga dovode u kontakt sa vršnjacima i drugim ljudima.
Znamo kakva je zabrinutost roditelja kada dete treba uključiti u novu sredinu, bilo da je reč o obdaništu, školi, ili sportskom klubu. Zebnja je, uglavnom, posledica dileme da li će prilagođavanje biti uspešno, hoće li dete biti prihvaćeno, da li će se uspešno razvijati… Sličan strah obuzima i odraslog čoveka prilikom upisivanja na fakultet ili zapošljavanja, kada osniva porodicu i rešava niz drugih životnih problema.
U želji da odgovore na dileme roditelja i dece mnoge organizacije, čiji je rad usmeren na najmlađe, nude programe kojima su obuhvaćeni učenje stranih jezika, razne kulturne i folklorne sekcije, pa i fizičko vežbanje. Uspešnim se mogu smatrati samo oni programi koji u ovom uzrasnom periodu potpomažu, inače buran, razvoj deteta. Nauka je već odredila mogućnosti određenog uzrasta i svaki pokušaj preranog usmerenja ili prevazilaženja prirodnih mogućnosti za dete nije dobar.
Zato, mi u “Čukarici” u radu sa predškolskim i školskim grupama najveću pažnju posvećujemo aktivnostima i igrama koje utiču na usmeravanje dece na vršnjake kojima su okruženi, odnosno njihovu socijalizaciju i emocionalni razvoj.
To je proces koji traje i unosi promene u živote mališana onom brzinom i redom koji je primeren njihovom uzrastu. Vremenom oni počinju da razumevaju emocionalna stanja drugih (osećaje, ponašanje, osobine ličnosti); stiču svest o sebi sa aspekta socijalnosti, spoznaju sopstvene mogućnosti i ograničenja, osećanja, prepoznaju lični karakter; shvataju odnose među ljudima (prijateljstvo, norme i pravila, strukture društva i institucije); razumevaju socijalne i psihičke pojave (razvoj, ograničenja, prirodne i zadate socijalne situacije i odnose, društveno prilagođavanje i socijalni status); uočavaju i rešavaju probleme i konflikte; postaju svesni emocionalnog razvoja i ispoljavanja emocija kao što su strah, ljutnja, bes, radost, zadovoljstvo, osećaj prijatnosti, radoznalost, briga, ljubomora, ljubav…
Dete koje u predškolskom uzrastu na pravilan način prođe kroz ovaj složeni proces, mnogo se lakše penje uz “školske stepenice”. Period osnovnoškolskog i srednjoškolskog obrazovanja od posebnog je značaja za formiranje zdrave ličnosti sposobne da se nosi sa problemima koje budućnost donosi. Sport treba da, kroz zahteve koje postavlja pred školarca, doprinese izgrađivanju određenih kriterijuma u socijalnom ponašanju i ophođenju, ali i stvaranju individualnog sistema vrednosti.
Društvo u kojem živimo iz dana u dan postavlja sve više norme. Zato je naročito važno da, ako imaju mogućnosti, mladi razviju i želju za sticanjem univerzitetskog obrazovanja. U intervjuu sa Zoranom Alimpićem koji ćete naći na ovim stranicama, možete čitati šta predsednik našeg kluba kaže na tu temu.
Sport, zahtevima koje postavlja pred vežbače, dovodi do osamostaljivanja u donošenju odluka, iziskuje povećane napore, istrajnost, disciplinu, samodisciplinu i još mnogo faktora neophodnih da bi se uspeh postigao. Sve to veoma je važno i prilikom studiranja, ali i kasnijeg profesinalnog bavljenja nekim poslom.
Zbog toga veliku pažnju posvećujemo obrazovanju članova kluba, ali i trenera. Naši drugari su dobri učenici i odlični studenti, a treneri stručni i obrazovani mladi ljudi koji su završili ili se školuju na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja i Višoj trenerskoj školi.
Socijalna sredina, kakva je jedan borilački klub, od pojedinca zahteva i brigu za ostale članove, međusobno pomaganje i druženje što je jedna od najvećih vrednosti. Koliko su ovi odnosi razvijeni i kakve rezultate daju, toliko se jedan klub može smatrati uspešnim. Nepotrebno je dalje praviti očiglednu paralelu koja postoji sa uspešnom porodicom.