Biološki razvoj i uticaj vežbanja: Pozitivni aspekti sportske aktivnosti

Priroda piše svoje slovo

Sportisti, trenirani u određenom režimu, poseduju značajno različite karakteristike u odnosnu na prosečne ljude. • Sposobnosti čoveka koji procentualno ima veću mišićnu masu, daleko su veće od onog sa manjom, a uticaj pravilnog vežbanja je nezamenljiv.

Na početku želimo da vam ukažemo na razliku dva, na prvi pogled, slična pojma: telesni rast i telesni razvoj. Pod “rastom” se podrazumeva promena veličine kao posledica razmnožavanja ćelija i uvećanja međućelijske supstance, dok razvoj znači više složenih procesa: diferenciranja različitih tkiva, funkcionalnog sazrevanja i proces rastenja.
Vidi se da je rast samo deo razvoja. U procesu biološkog razvoja postoji niz interesantnih zakonitosti. Prva je konstantnost razvojnog reda koja, na primer, znači da dete prvo treba da prohoda pa da onda potrči. Druga je razvoj u cefalno-kaudalnom smeru, što se najbolje vidi kod još nerođene dece gde se prvo razvija glava. Treća zakonitost je razvoj u proksimalno-distalnom pravcu, što se opet najbolje ilustruje kod sasvim male dece koja prvo kontrolišu mišice očne jabučice i vrata, pa se kontrola vremenom premešta ka rukama i nogama.
Važno je znati da rast nije jednak. Glava je, na primer, kod novorođenčeta, u odnosu na telo, duplo duža nego kod odraslih. Postoje periodi kada je rast većeg i manjeg inteziteta. Faze ubrzanog rasta vezuju se za period od rođenja do treće godine i u pubertetu. Organi u toku rasta ne menjaju samo masu već i svoju funkciju.
Važno je znati da je razvoj čoveka uslovljen nizom faktora koji se mogu svrstati u dve velike grupe:
I – unutrašnje, u koje spadaju: nasleđe, pol, neuro-endokrini sistem, efektorna tkiva i organe i rasa.
II – spoljašnje, u koje spadaju: socio-ekonomski uslovi, geografsko-klimatski uslovi, fizička aktivnost, bolesti i povrede, higijensko-dijetetski režimi i psihički faktor – stres.
Mi ćemo najveću pažnju posvetiti dejstvu fizičke aktivnosti.
Ono što nosimo u našim genima svakako je pokret. Zbog načina života čovek se sve manje kreće, što može dovesti do brojnih loših posledica. Stoga, u društveno razvijenim sredinama, ljudi sve više upražnjavaju najrazličitije vrste aktivnosti i time preventivno deluju na bolesti savremene civilizacije.
Kost je organ koji ima na prvom mestu potpornu ulogu, ništa manje važnu zaštitnu ulogu i na kraju, u nekim kostima stvaraju se pojedina krvna zrnca. Do dvadest i treće, odnosno, dvadeset i pete godine života završava se rast kostiju. Mišićni rad umerenog inteziteta ima podsticajnu ulogu na rast kostiju i proces okoštavanja.
Oko osme godine mišićna masa iznosi oko 27% od ukupne mase, kod odraslog muškarca preko 40%, a kod sportista i preko 55%. Sposobnosti čoveka koji procentualno ima veću mišićnu masu, daleko su veće od onog sa manjom, a uticaj pravilnog vežbanja je nezamenljiv.
Respiratorni sistem čoveka čine grudni koš, pluća sa sistemom za sprovođenje vazduha i dijafragma. Sportisti, trenirani u određenom režimu, poseduju značajno različite karakteristike u odnosnu na prosečne ljude. Prirodno se na respiratorni sistem naslanja i kardio-vaskularni sistem. Uticaj vežbanja na ova dva sistema dokazan je brojnim naučnim istraživanjima.