Karate kao sport i veština

Karate kao sport i veština: Pogled iz drugog ugla 

Dve strane medalje

Žal za minulim godinama ponegde je i dalje prisutan. • Veran tradiciji, manji broj karatista, naših savremenika, praktikuje karate koji stilom i načinom vežbanja podseća na prosla vremena. • Pokušavajući da očuvaju izvorne principe i načela, oni pomalo nalikuju Don Kihotu u našem modernom svetu vetrenjača.

Karate je nastao iz potrebe za odbranom života bez upotrebe oružja. Za razliku od mnogih drugih borilačkih veština, cilj karatea je onesposobiti protivnika jednom tehnikom. Danas se karate primenjuje u vojnim i policijskim specijalnim jedinicama, ali treba reći i to: dobro obučeni karateka u stanju je da se odbrani i na ulici.
Ipak, u životnim okolnostima koje su znatno izmenjene od vremena nastanka ove veštine, karate je poprimio novi oblik praktikovanja. U široj upotrebi on se tretira više kao sport koji je, nalik brojnim drugim disciplinama, omeđen pravilima. Misticizam, koji ga je pratio s početka, ali i naporno i teško vežbanje pod strogim nazorima zamenjeni su sasvim drugačijim trenažnim procesom čiji je krajnji cilj postizanje vrhunskih sportskih rezultata. Imajući u vidu i to da je starosna granica vežbača pomerena na najmlađe uzraste, može se reći da vežbanje karatea danas ima veliku ulogu u pravilnom razvoju dece, kako fizičkom, tako i psiho-socijalnom.
Žal za minulim godinama ponegde je i dalje prisutan. Veran tradiciji, manji broj karatista, naših savremenika, praktikuje karate koji stilom i načinom vežbanja podseća na prošla vremena. Pokušavajući da očuvaju izvorne principe i načela, oni pomalo nalikuju Don Kihotu u našem modernom svetu vetrenjača.
Završimo ovu priču o sportu i veštini citatom iz knjige prof. dr Srećka Jovanovića “Karate 1 – teorijska polazišta”, koji možda najbolje odslikava odnos dve strane jedne karate medalje:
“Sa aspekta modernog vremena, karate se (po mnogima) danas jedino može tretirati kao sport. Transformacijom karatea u sportsku disciplinu, kvalitetno su izmenjeni suština i izvorna efikasnost ove borilačke večtine i sa tim je nepovratno izgubljen ‘duh’ karatea.”