Principi
Principi, filozofija i načela: Telesni i duhovni razvoj
Biti jači od sebe samog
Karateke teže stalnom usavršavanju, neprestanoj potrazi za novim saznanjima i skladu duha i tela. • Polazeći od činjenice da se većina problema nalazi u samom čoveku, neprekidno sagledavaju dokle su došli i sta im valja ispravljati. • Pobediti slabost sopstvenom voljom, to je krajnji cilj vežbanja.
Dvadeset načela Funakošija Gičina
1. Karate počinje i završava poštovanjem.
2. Ne postoji prvi napad u karateu.
3. Karate pomaže ispravnom.
4. Upoznaj sebe pre nego što upoznašs druge.
5. Duh pre tehnike.
6. Oslobodi um.
7. Nesreće se dešavaju iz nepažnje.
8. Karate se ne trenira samo u dodjou (sali).
9. Nikad nećeš prestati da učiš karate.
10. Sve u životu je deo karatea, otkrij ovu divnu istinu.
11. Karate je kao kipuća voda, da bi ključala, plamen mora biti jak.
12. Ne misli da moraš pobediti, misli kako da ne izgubiš.
13. Neka tvoj odgovor bude u skladu sa protivnikom.
14. Vodi bitku prirodnom strategijom.
15. Zamisli da su ti šake i stopala prirodni mačevi.
16. Izađi kroz vrata i suoči se sa hiljadu neprijatelja.
17. Prvo ovladaj niskim, a zatim i prirodnim stavovima.
18. Katu uvek vežbaj korektno, borba je druga stvar.
19. Nikad ne zaboravljaj svoje vrline i mane, ograničenja tela i relativni kvalitet svojih tehnika.
20. Stalno usavršavaj svoj um.
Pravila dodjoa
Jedan – Traži perfekciju karatea.
Jedan – Budi odan.
Jedan – Teži savršenstvu.
Jedan – Poštuj druge.
Jedan – Kloni se nasilnog ponašanja.
(Pri čitanju pravila primetićete da svaka rečenica počinje rečju “jedan”. Sensei Funakoši Gičin smatrao je da je svaka od njih jednake vrednosti.)
Principi karate veštine
Karate se, kao borilačka veština, zasniva na razvoju telesnih i duhovnih principa. Da bi se u potpunosti razumeo, neophodno je jedinstvo ova dva principa, a ono zatim donosi i zadovoljstvo prilikom vežbanja.
Princip telesnog napretka podrazumeva stalno usavršavanje karate tehnika, razvijanje motoričkih sposobnosti i rad na opštoj fizičkoj kondiciji.
Duhovni razvoj, međutim, u sebi objedinjuje samodisciplinu, samopoštovanje, samopouzdanje, samokontrolu, koncentraciju, kreativnost, kontrolisanu agresivnost i inteligenciju.
Karate zahteva upoznavanje sebe kao kompletne ličnosti. To znači: vežbanjem karatea treba neprestano pobeđivati sebe, biti bolji i pomerati sopstvene duhovne i telesne mogućnosti unapred. Osnovni koncept sastoji se u stalnom usavršavanju i neprestanoj potrazi za novim saznanjima, sve dok ona ne postanu deo nas samih i dok ne postignemo sklad duha i tela. Neprekidno moramo sagledavati dokle smo došli i šta nam valja ispravljati.
Većina problema nalazi se u samom čoveku. Prevazići ih i pobediti jedino je moguće snagom sopstevnog duha.
O značaju razvoja duha u borilačkim veštinama, govore i izreke koje Funakoši Gičin nikada nije zaboravljao:
Cilj vežbanja samuraja, japanskog ratnika, nikada nije bio tehničko savršenstvo ili brzina.
Glavno oružje samuraja spada u oblast psihologije – to su sposobnost koncentracije, vladanje osećanjima, naročito osećanjem straha od smrti.
Krajnji cilj karate veštine nije pobeda ili poraz, već savršenstvo karaktera njegovih učesnika.